Текст: Ана Душа и Тин Грабнар
Режија: Тин Грабнар
Драматургија: Ана Душа
Музика: Митја Врховник Смрекар
Костим: Сара Смрајц  Жнидарчич
Превод на српски језик: Небојша Поп Тасић
Превод на знаковни језик: Ана Келер

Играју:

Миломир Ракић

Љубица Радомировић

Милош Миловановић 

Сања Матејић

Тихи дечак је луткарска представа без лутака – то је плес прстију и глума тела, који су засновани на принципима такозваног платформ театра, где човек на сцени може бити уједно и глумац, и лутка, и сценски елемент, и реквизит.
У великој кући, негде на селу, живи дечак. Његова породица има четири члана: поред тате и маме, ту је и дечакова петогодишња сестрица Лејла. Отац, глава породице, је ловац; у закључаном орману на тавану, далеко од деце, он чува велику ловачку пушку. Понекад, дечак иде с татом у лов, али пушку не сме ни да пипне – моћи ће да пуца тек кад буде положио испит за ловца. Једнога дана, кад су деца остала сама код куће, дечак је открио да су таванска врата откључана. Иако то никако не би смели, брат и сестра крену у истраживање тајнственог простора. Међу пауцима, слепим мишевима и старим новинама, њих двоје нађу забрањено благо: кључ од ормара у којем је отац крио пушку.
Дечак се зове Вук и ово је његова прича.