Златна искра (2021)

Siže:

"Plavih zečeva jedinih na svetu ima bezbroj, kao što ima i bezbroj želja.
Svaki plavi zec kojeg poželiš i uhvatiš je pravi i jedini na svetu, i ostaće sa tobom koliko god ti želiš.
Lako je vijati plave zečeve, ali ih je teško uhvatiti. Neko ne uhvati ni jednog čitavog života, a drugi uhvati i preko 100.
Svakom detektivu koji traga za plavim zečevima potrebni su:
Spremnost da se krene u potragu!
Dobra oprema!
Tačan plan!
I zapamtite, potraga nikad ne prestaje!"
Emilija Mrdaković

Siže:

Dečak u domu za nezbrinutu decu sanja da će jednog dana otići na more i ploviti srećnijim danima. Njegovi prijatelji, Delfin i drugi, koji personifikuju njegove roditelje, pomažu mu da krene na to putovanje. Ovo je priča o usamljenosti, snovima i preprekama, ali i o hrabrosti odlučnosti koje vode ka cilju.

Siže:

Predstava „Oh La La“ nastala je u poeziji, nežnoj, briljantnoj, ponekad ironičnoj, ali dubokoj, radosnoj, sentimentalnoj. To je emisija koja nam omogućava da steknemo utisak „šta ima na umu“ za malu i malo stariju decu. U suštini, polazi se od ideje koja je istovremeno vrlo jednostavna i vrlo složena: sva deca na svetu su ista. Uprkos razlikama i kulturama, običajima i jezicima, svima je zajedničko jedno: igra. Sva deca vole da se igraju bez obzira na njihov identitet i poreklo. Bernard Friot i Herve Tullet, obojica vrlo poznati umetnici, zastupaju ideju da je igra ključna za razvoj dece, u kojoj je mašta presudan element. A pozorište lutaka je savršeno mesto za igru!

Siže:

Produkcija uranja publiku u svet stvari i reči iz „Snežne kraljice“, svet očaravajućih zvukova i lutaka. U ovoj priči Gerda je potpuno sama. Publika je vidi samu.

Poput ogledala, ona odražava druge likove i prati njihova razmišljanja. Gerda je još uvek mlada u svom sećanju. Ona ne primećuje protok vremena i nastavlja da traži Kai.

Gerdina soba govori o potrazi i strahu. Radi se o večnosti koja je uvek spremna da nas upozna. Ovu večnost stavljamo u reč koju izdahnemo na zaleđeni prozor da bismo konačno mogli da vidimo nešto nama drago, što smo odavno izgubili.

Kao i naše telo, i soba u kojoj živimo odražava sve ono što smo doživeli. Svi znamo bajku o Gerdinom putovanju. Ali da li je Gerda zaista izašla da traži Kai? Ljudi, putevi, čudna mesta ... Šta ako je krenula na to putovanje, a da zapravo nije napustila svoju sobu? Gerdina priča je u zagradama, pretvorena u metaforu. To je vizuelni i konceptualni transformator. Produkcija je igra u sećanju koja rekonstruiše prošlost. I otvoren je za tumačenje.

Siže:

Priča o Pinokiou je neverovatna avantura koja je bila uzbudljiva mnogim generacijama i koja je i danas živa. Pinokio je metafora kako greške takođe mogu oblikovati čoveka.

Greške nisu nužno nešto loše; oni su često jedini način da nas nauče kako da bolje razumemo i promenimo svoj život. Kao što je jednom rekao italijanski pisac Gianni Rodari, „Greške su neophodne, korisne kao hleb i često lepe, samo pogledajte Kulu od Pize“.

Pre mnogo vekova živeo je ... "Kralj!" odmah će reći moji mali čitaoci. Ne, deco, varate se. Jednom davno bilo je parče drveta. “Tako započinje Kolodijev roman.

A greškom i parčetom drveta započinje i naša predstava. Lutkarski alat, stare lutke i upravo dizajnirane postaju naša pozornica i naši likovi. Priča otkriva potpuno nova značenja.

Neke od lutaka u predstavi delo su Antona Jezovšeka (1905-1992), poznatog mariborskog lutkara, i deo su kolekcije Pozorišta lutaka Maribor. Govorili su - dok su čekali da ih restauriraju na policama. Uvereni smo da im odgovara novi život, Anton Jezovšek ih je stvorio za druženje sa glumcima i scenom.

Siže:

Ovo je priča o sazrevanju čoveka. Nije reč biološkom, već duhovnom, emocionalnom, intelektualnom i socijalnom odrastanju. Ova avanturistička priča je predstavljena kao pozorište, kabare i crno-beli bioskop i po žanru je romantična melodrama.

Siže:

Nimio kombinuje telesne lutke sa pozorištem gesta. Koristi beskrajne mogućnosti ruke da bi nam ispričao pet kratkih priča o malim bićima koja sanjaju, koja plešu i koja žele da lete.

Niz poetičnih trenutaka za decu i odrasle!

Ansambl za ranu i tradicionalnu muziku „Renesans", osnovan je u

Beogradu 1969. godine. Svoj prvi celovečernji koncert ansambl je održao 14.

januara 1970. u beogradskoj Galeriji fresaka. Od tada, kontinuirano radeći i

nastupajući, ansambl je održao više od tri hiljade koncerata širom Evrope,

na Srednjem Istoku i u severnoj Africi – u Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj,

Austriji, Španiji, Portugaliji, Italiji, Švedskoj, Belgiji, Holandiji, Grčkoj,

Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Čehoslovačkoj, Rusiji, Alžiru, Kipru, Siriji,

a posle raspada Jugoslavije i u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini,

Makedoniji i Crnoj Gori. U samoj Srbiji, zahvaljujući velikom broju koncerata

i različitih nastupa, ansambl Renesans je afirmisao ranu muziku i bio

nadahnuće i uzor mnogima koji su i sami počeli da istražuju i interpretiraju