Anna Kononenko „Kragujevac u peščanim tragovima“
Škola baleta „Aplauz“ – „Iskrine balerine“ Marko Stamatović Studios – “The Reign of the Sun”
Izdvojeno odeljenje Baletske škole “Lujo Davičo“ iz Beograda počelo je sa kontinuiranim radom u Kragujevcu 1975. godine. Dugogodišnji uspešan rad, interesovanje roditelja i dece za pohađanje ove škole razlozi su zbog kojih grad Kragujevac pruža podršku školi “Lujo Davičo” u želji da napreduje iz godine u godinu.
Na ovogodišnjoj “Zlatnoj Iskri”, polaznice baletske škole “Lujo Davičo”, izvešće u pratećem programu koreografiju “Zlatne statue”, koju je pripremila nastavnica baleta Jovana Todorović.
Ebru, umetnost slikanja po površini vode, koristi se sve češće u primenjenoj umetnosti. Nije utvrđeno kada je tačno nastala ova neobična slikarska tehnika, ali se pretpostavlja da je rođena u Buhari u ranom srednjem veku, zatim je preneta u Persiju za vreme dinastije Safavida i polako se odomaćila u Anadoliji. Istraživanjem drevnih umetničkih tehnika, deca će imati priliku da sama stvaraju i realizuju svoju kreativnost, putem izložbe i predstave. Radionicu izvodi kostimograf Alina Linkova i glumci „Pozorišta za decu Kragujevac“.
OMNIPIX WORKSHOP LAB edukativni centar koji u svom sklopu sadrži interaktivnu radionicu opremljenu najmodernijom perifernom opremom za grafičko oblikovanje kao i potpuno opremljen studio za umetničke i fotografske delatnosti sa sopstvenom radionicom za scenografiju i kostime.
U vreme beskrajnog mirovanja, dok još nije bilo početka ni kraja, postojao je samo On, Arhimagnus, biće beskonačnosti i prvi u Redu Večnih. Kako njegova priroda beše stvaralačka, on u svojoj neizmernoj mudrosti stvori Svemoćnu Arhimagnu, Jezgro života, dragocenog svedržitelja sedam kristala - Semena Stvaranja, elementalnih i životnih sila pomoću kojih bi ispunio beskonačnost novim svetovima i poništio svoju samoću. Tada je osnovao Red Večnih.
Vrabac je predškolska ustanova i škola stranih jezika koja već 9 godina inspiriše i ohrabruje decu da napreduju i da iskoriste sve svoje potencijale. „Vrabac“ tokom godine organizuje različite radionice za decu predškolskog i školskog uzrasta.
„Vrabac“ se na ovogodišnjoj „Zlatnoj Iskri“ predstavlja sa malim drvenim robotom “Mališa” koji se zapravo zove “Cubetto” i potiče iz Engleske. Ovaj drveni robot pomaže deci da otkriju programiranje kroz pričanje priča, da se povežu sa naukom i da istovremeno međusobno sarađuju. „Mališa” će uz pomoć dece da savladava prepreke na mapi loše hrane, kako bi došao do piramide zdrave hrane.
„Knjigom dečje poezije „Bajkin džep“, autorka, umetnica i naučnica Biljana Vujović Bajka, navela nas je da se bezuslovno vratimo dečjem svetu.
Mistična sintagma „Bajkin džep“ podseća na neiscrpni rudnik dečje mašte, bogatstvo i tajne, smeštene u tradicionalno i semiološki opravdanu terminologiju, a to je sama reč „bajka“. A Bajka ima još jedno značenje, ona je bila i autorkin lik iz vremena kada je kreirala TV cikluse emisija za decu. Danas je to umetničko ime naše pesnikinje koje ima svoje zapaženo mesto u kulturnom i javnom životu i egzistira punih 30 godina...“
Animacija dece je jedna od usluga agencije „Super Mama“, u pitanju su posebni programi kojim iskusni animatori manifestacije za decu čine drugačijim, maštovitijim jednom rečju – nezaboravnim.
Uz scenografiju bajke „Alisa u zemlji čuda“ i kostimirane animatorke, deca će imati priliku da učestvuju u analognim društvenim igrama. Da se igramo kreativno sa „Super Mamom”!
„Zlatna grana“ Novi Sad, je umetnička asocijacija za promociju kulture, performansa i Novog cirkusa. Performansi se osim u Srbiji, izvode i širom planete. Na raspolaganju su žive statue, štulaši, žongleri, mađioničari, pantomimičari, duvači balona, a ove godine “Zlatna grana” će u pratećem programu “Zlatne Iskre” izvesti nastup na štulama.
Potpuni izostanak teorijskog i naučnog bavljenja umetnošću lutkarstva u Srbiji koji utiče na njegovo stanje u praksi, povod je za nastanak ove periodične publikacije.
Pozorišni muzej Vojvodine je, u svoju redovnu izdavačku delatnost uvrstio časopis specijalizovan za lutkarsku umetnost, prvi te vrste u našoj zemlji. Pokretanjem ovog izdanja, stvoren je proctor za kritičko promišljanje istorijata, teaorije, kao i savremenih trendova u okviru ove umetnosti. Časopis izlazi dva puta godišnje.
Promociju časopisa „Niti“, specijalizovanog za lutkarsku umetnost, vodiće glavna i odgovorna urednica časopisa, Ljiljana Dinić.
Režiser predstave drame E. Ibrahimov veruje da razgovor sa decom na temu rata treba da bude veoma oprezan da ih ne uplaši i povredi, pa je izabrao posebna sredstva izražavanja: svetlosne i zvučne efekte, elemente umetničkog performansa. Glavni lik u predstavi je Zrak Svetlosti.
Ne plašite se da uronite u tamu i pratite ga kao zrak svetlosti. On će vas voditi kroz priču o najvažnijoj stvari na svetu ... Govorićemo o ratu i svetu, o harmoniji i ljubavi. Postanite saučesnici ove čarobne akcije, pokušajte da dešifrujete tajne znakove i simbole i mi ćemo vama pomoći.
Slobodno pođite na ovo uzbudljivo putovanje. Lutajte zajedno sa čarobnim Zrakom kroz zabačene ulice senzacija, sećanja, iščekivanja. Prošetajte i razmislite...
Junakinja predstave, mala Dina, u oniričnoj i metafizičkoj prodavnici igračaka nalazi se pred odlukom koja može da joj promeni život. Ta prodavnica igračaka je čarobna, i u njoj se samo naizgled biraju igračake.
“Prodavnica igračaka” je priča o večitoj razapetosti izmedju “biti i imati”, priča o potrazi za iskušenjima, glamurom i sjajem. To je i priča o snazi prijateljstva, o hrabrosti, posvećenosti i veštini donošenja mudrih odluka, priča o odgovornosti za svoje odluke. Ona ima veliku moć, ali ne morališe, niti je infantilna, puna je poštovanja prema malom gledaocu.
Siže:
Ova predstava je oda marioneti, njenoj lepoti, suptilnosti i izražajnim mogućnostima. U prvom planu su cirkuske tačke, akrobacije, ples po žici, sastavljanje, rastavljanje, žongliranje... Priča mu tu dođe kao ukras. A priča je o ljubavi, ali i o šašavim umetnicima, to jest svima nama. Šekspir je rekao: „Ceo svet je pozornica“, a mi kažemo: „Ceo svet je cirkuski manjež“
Siže:
U predstavi se radi o dva smrtna neprijatelja, malom mišu Šupitu i lisici Belobrič, koji se posle tužne nesreće sreću u životinjskom raju. Gube svoje urođene instinkte i postaju najbolji prijatelji. Njihova želja da ostanu zajedno nakon povratka na zemlju se ostvaruje, ali se ponovo rađaju u suprostavljenim ulogama. Zahvaljujući snazi prijateljstva, oni čak mogu da prevaziđu ono što se čini nemogućim.
Siže:
„Krek, krek, greb, pljus”, je nežna bajka za najmlađe, koja prepliće snažne osećaje i bogatu maštu. Žaba po imenu Džeremi se plaši da ide na spavanje. Kakav on to zvuk – „Krek, krek, greb, pljus” - može da čuje ispod svog kreveta? Džeremijev otac pokušava da ga ubedi da nema čega da se plaši. Sve dok on sam ne legne u krevet i čuje „krek, krek, greb, pljus”. Kada obojica izadju iz kuće, otkrivaju da „krek, krek” dolazi od krtice koja kopa rupu, „plop” od ribe koja iskače iz vode i „greb” od noćne ptice.
Kada deca prate priču o noćnim strahovima male žabe, i oni se pomalo plaše jer se identifikuju sa glavnim likom. Zajedno sa žabom tragaju za rešenjem i traže utehu, a istovremeno rešavaju sopstvene tenzije i probleme. Pozorišna predstava može postati i prostor u koji deca ulaze i shvataju da nije tako loše ako ste mali i uplašeni. Ovakve priče prenose deci važne poruke, da je strah stvaran i da svako može imati svoje strahove.
U predstavi “ Ima li deda odelo?” bavimo se temom koja nije ni malo vesela, a ni privlačna, ali je ona prisutna u našim životima i zbog toga neizbežna. Nemačka autorka Ameli Frid napisala je toplu priču o dečaku Brunu čiji je deda umro, a mi smo se potrudili da je pretočimo u pozorišnu predstavu, jednako toplu i prijemčivu najmlađoj publici. Bavili smo se unutrašnjim svetom deteta, njegovim razmišljanjima izazvanim gubitkom voljene osobe. Mali Bruno, u potrazi za odgovorima na svoja pitanja, „Gde je sada deda?”, „Šta je to duša?” i, „Šta čovek oseća kad umre?”, saznaje dragocene stvari o životu i o ljudima.
Pisac, Viktor Peljevin je u Rusiji postao poznat pre skoro trideset godina, ali za sve ovo vreme nije zabeležen ni jedan njegov intervju. Postoje samo fotografije. Mnogi sumnjaju da li pisac uopšte postoji.
Ako verujemo da postoji, onda treba da prihvatimo činjenicu da je on, zapravo, Zatvorenik (Pustinjak). I taj pustinjak, iz godine u godinu, piše romane i priče koje odražavaju naše vreme kao u ogledalu. Ogledala su različita – odražavaju prošlost, budućnost, pa i paralelni svet. Priča „Zatvorenik (Pustinjak) i šestoprsti“ po prvi put se prikazuje na pozornici lutkarskog pozorišta.